Историја Улпијане

Археолошко налазиште римског и рановизантијског града Улпијана простире се на површини од око 70ha и налази се на око 1km западно од манастира Грачаница. Град је основан почетком II века за време владавине цара Марка Улпија Нерве Трајана (98 - 117), по коме је Улпијана добила име. Због свог географског положаја и великог рудног богатства у околним брдима, Улпијана се убрзано развијaла. У почетку је то било мање рударско насеље, да би касније прерасло у град, а онда и у седиште епископије. 169. године, Улпијана  добија статус римског муниципија - Municipum Ulpiana. Врхунац у развоју достиже у III и IV веку и постаје политички, економски, верски и културни центар. У том периоду, Улпијана је као и други римски градови из тог периода имала развијену мрежу путева, водовод, канализацију, стамбене и јавне објекте. Улпијана тада добија епитет велелепног града - Municipum Ulрiana Splendissima.

Због великог богатства, град је често био мета напада. Претпоставља се да је град 479. године напала и опустошила војска готског краља Теодорикса (Theoderic) Великог. 518. године разорни земљотрес је потпуно уништио град и тиме се завршава златно доба Улпијане. Већ средином VI века град обнавља византијски цар Јустинијан I (527-565), по којем град добија ново име Iustiana Secunda. Насеље је поново, у потпуности разрушено током аваро-словенских напада крајем VI и почетком VII века. Зидине овог града биле су видљиве све до почетка XX века, међутим, локално становништво је грађу са овог локалитета користило за изградњу кућа и путева, што је довело до нестанка трагова града видљивих на површини земље. 

Улпијана је позната и по томе што су у њој живели и страдали ранохришћански мученици и светитељи Флор и Лавр, пореклом из Цариграда. У Улпијани су радили као зидари и каменоресци. Убијени су због њихове вере у Христа, по наређењу намесника Ликиона. Погубљени су тако што су везани бачени у бунар, који је затим затрпан земљом. Бунар до данас није пронађен.

Aрхеолошка ископавања

Археолошка истраживања су започета 1953. године и до сада је откривено тек  3% од укупне површине локалитета. Пронађени су бројни артефакти, накит, ковани новац и велики број мозаика. Међу најзначајнијим артефактима су: фигура Меркура, мермерна женска глава и позлаћене крстасте фибуле (брошеви). На археолошком налазишту Улпијана су тренутно видљиви остаци следећих објеката: северна некропола у којој је пронађен мермерни саркофаг, северна капија са одбрамбеним кулама, једнобродна базилика из VI века, базилика са крстионицом из IV века, римско купатило и други мањи објекти. 

Улпијана је 2016. године уређена за посету туриста и проглашена за археолошки парк. Током 2018. године, парк је посетило више од 30.000 туриста, углавном домаћих.

Резултати ископавања на базилици и крстионици из IV века.